O samospoznaji
„Upoznaj samoga sebe.“
Sokrat, natpis iz proročišta u Delfima
Još kao dete sam samospoznaju okarakterisala smislom života. Ne znam odakle je to došlo, ali premda sam se u dve decenije koje su prošle od tada, promenila onoliko koliko se jedno dete menja do svoje zrelosti, smisao života se za mene nije promenio.
Dug je put samospoznaje, a ima li kraja tom putu? Ne znam, nisam stigla do toga. Iz dana u dan, mi se menjamo. Promena je jedino na šta sa sigurnošću možemo da računamo. Neminovna, neizbežna i svakog jutra budi nas malo drugačijim nego što smo juče bili, te čvrsto verujem da je to proces koji traje čitavog našeg životnog veka. Ponekad čak razmišljam, da li je jedan ljudski vek dovoljan da čovek istinski spozna sve svoje dubine ili baš tome služe reinkarnacije iznova i iznova, dok ne dotaknemo samu srž svoga bića i spoznamo sebe.
1 Komentari |
0 Trekbekovi
Buđenje - od Rajskog vrta do savremenih robova
Dug je proces buđenje. Najčešće, potreban je okidač. Osobi koja nikada nije imala nikakve probleme ili veće izazove u životu, neće biti na umu razmišljanje o onostranom, jer sasvim mu je dobro u svetu takvom kakav jeste. Kao što se u bogatim zemljama građani ne zanimaju mnogo za politiku, jer lepo žive i nije ih briga ko je na vlasti, a na našem Balkanu, svako vodi politiku, tako je i sa duhovnošću.
Dokle god nam je u životu sve glatko i potaman, razmišljamo o zemaljskim stvarima. Tek kada krene da nam se izmiče tlo pod nogama, kada „izgubimo kompas“ počinjemo da tražimo neki viši smisao u našim životima. Tada smo spremni da se probudimo. Tada smo spremni da otvorimo svoj um, da odbacimo naučeno, da razbijemo kalupe i počnemo da tražimo šta je ispod površine ovog našminkanog sveta. (Dalje)
Dodaj komentar |
0 Trekbekovi
Kako zaustaviti misli
Naš mozak neprekidno radi. Savršena mašina, neograničenog dometa, limitirana samo sopstvenim doživljajem sebe, u neprekidnom pokušaju da logički objasni nelogično i neobjašnjivo, da racionalizuje iracionalno i da razume i shvati sebe i svet oko sebe, ne uzima ni trenutak odmora, kako bi se očistio od svih uticaja okoline, svih (polu)informacija kojima raspolaže. Svojim neprekidnim radom, daje nam iluziju produktivnosti i napretka, čak i kada smo sve dalje i dalje od istine za kojom svi tragamo kroz čitav svoj životni vek.
Kada smo u budnom stanju, naš mozak konstantno je u petlji ogromnog broja misli koje se samo nadovezuju jedna na drugu, kao alka na alku, tvoreći neprekidni lanac kojim vremenom, sami sebe sve više okivamo i limitiramo svoj rast i razvoj. Mozak. Naš najveći saveznik i najljući neprijatelj. Naš sluga i naš gospodar. Izvor svih naših nemira, izvor svake sumnje u našoj sreći... (Dalje)
Dodaj komentar |
0 Trekbekovi
Spoznaja jedinstva
Svi smo mi jedno na ovome svetu.
Svi smo mi povezani.
Koliko ste puta čuli te izjave na svome putu duhovnog buđenja? Koliko verujete u to? Koliko to zaista razumete? Iskustvo je najbolji učitelj na ovome svetu i jedini koji dozvoljava lični uvid u ispitnu materiju. Iskustvo je lekcija, poput školske. Morate je naučiti. Morate položiti kako biste išli dalje. I kao u školi, kada dobijete keca jer nešto niste znali, pa idete na popravni, tako je i u životu. Dokle god ne naučite ono što je potrebno za vaš dalji napredak, lekcija se ponavlja. Iznova. Iznova. Upadate u petlju sličnih situacija koje se ponavljaju, nudeći vam priliku za napredak i rast. Ponavljaće se dok ne naučite. (Dalje)
Dodaj komentar |
0 Trekbekovi
O DONOŠENJU ODLUKA (Razgovor sa dušom)
Donosila sam neke loše odluke u životu (Ne osuđujte! Postoji li među vama neko ko nije?!). Pogrešila sam puno puta i udarala glavom o zid. Grešila sam kada su u pitanju lični izbori, porodični odnosi, kada je u pitanju poslovna odluka, grešila sam u vezama i grešila sam u procenama.
Prva stvar zajednička za sve pogrešne odluke, je da sam uvek znala da grešim. Svaki put, čitavo moje biće se protivilo odluci. Srce bi mi jače zalupalo, želudac se stegao, mučnina bi počela da se podiže od stomaka do grla, a creva kao da bi mi se upetljala u stomaku. Sve to, pratilo je neprekidno preispitivanje donesene odluke, nabrajanje razloga koji odluci idu u korist i na kraju krajeva-ubeđivanje same sebe da sam dobro postupila. U zavisnosti od težine odluke, to neprijatno osećanje koje bi me čitavu obuzimalo, umelo je da traje danima, nedeljama, nekada čak i mesecima, sve do momenta u kome počnu da se ispoljavaju posledice. Tada, potvrdilo bi se ono što sam sve vreme naslućivala-pogrešila sam! (Dalje)
Dodaj komentar |
0 Trekbekovi
Powered by blog.rs