Kao i puno puta do tada i te noći se Katarina opružila preko kreveta s namerom da se posveti meditaciji, svom pogledu iznutra. Katarina nikada nije bila religiozna, smatrajući da u svakoj religiji ima puno mudrosti i puno istine, ali i da nas religije razdvajaju, umesto spajaju, opredelila se za samostalno duhovno traganje za iskustvima koji će njoj pomoći da sama spozna veličinu i stvarnost duhovnog sveta, namesto da samo sluša tuđa iskustva, tumačenje i interpretacije, bezbroj puta prepričane i promenjene pre nego se našao neko ko bi ih zapisao. Svim svojim bićem verovala je u duhovni svet i do tada, u više navrata i kroz dugi niz godina iskusila je bezbroj neobičnih stvari i dobila puno potvrda za sve ono što je verovala i što je svim srcem osećala da je istina. Neka od tih iskustava, doživljenih izvan našeg materijalnog sveta, u nju su unela nemir, pa čak i strah i dugo je vremena bilo potrebno da se oslobodi svojih energetskih blokada. Tek kada se ozbiljno razbolela, potražila je pomoć od čoveka koji je u svom duhovnom traganju primio dar da radi sa energijom i pomaže ljudima. Od seanse koju je obavila sa njim, kada je osetila kako u njoj pucaju sve blokade i oslobađa se energija u vrelim talasima koji su joj protresali čitavo telo, osećala je kako se sve oko nje menja. Kao da ga je sam Bog poslao u njen život. Najednom, počela je da vidi, samo na trenutke, šarene energetske zrake, koji su izgledali kao zasebni entiteti šljaštećih duginih boja. Katkad, proletelo bi joj nešto kroz periferno vidno polje, zatitrala bi energija oko nekog bića i ona bi uhvatila taj titraj tuđe aure i osećala se kao da je konačno oslobođena teškog tereta koji je godinama pritiskao njena pleća. (Dalje)