Razmisli

Era vodolije odavno je najavila svoj spektakularan dolazak. Ne slažu se sasvim kompetentni umovi kada je možemo očekivati  u punom sjaju, ali su manje-više svi saglasni oko toga da se njen uticaj oseća još od polovine prošlog veka. Vodolija nas uči da smo svi jedno, vodolija obara stare sisteme i kao veliki inovator uvodi nas u sasvim novo doba. Sredstva komunikacije doživljavaju ekspanziju, ujedinjuju ceo svet,  istina se sve teže sakriva. Ruše se stari obrasci i raste interesovanje ka svemu što je novo, nepoznato, okultno, „paranormalno“. Ljudi su sve otvoreniji ka duhovnim iskustvima; termini meditacije, astralne projekcije, trećeg oka i sl. postali su globalno poznati, da danas gotovo da nema osobe koja nije čula za iste. Uticaj ere vodolije ogleda se i u nauci, koja iz dana u dan dolazi do novih spektakularnih otkrića. Stvarnost u kojoj bitišemo, svakog trenutka sve više se menja i sve je više vizionara sa očima uprtim u svet u stvaranju, novi svet. (Dalje)

Svi smo rođeni različiti na ovoj zemaljskoj kugli, sa unapred predodređenom ulogom koju je potrebno da odigramo u ovom svetu, sa posebnim mestom u ovom Univerzumu osmišljenim i stvorenim specijalno za nas i naše potrebne. Svi smo jedinstveni, autentični, posebni pod kapom nebeskom i kao takvi, potpuno smo neprocenjive vrednosti za veliki božanski plan.

Zašto onda nismo svi sposobni da volimo sebe, baš takve kakvi jesmo?

Roditelji nas, opšteprihvaćenom i širokorasprostranjenom, krajnje stimulativnom, vaspitnom metodom upoređivanja sa drugima, obično na našu štetu, od malena uče da treba da se poredimo. Kada krenemo u školu, podstiču nas da treba da se takmičimo – ko će dobiti bolju ocenu, ko će skočiti više, ko će trčati brže.

Prođu godine, sazrimo, ali i dalje u nama ostaje duboko ukorenjen model ponašanja na kojem smo odrasli, te ako sami u tom odrastanju nismo bili među najboljim đacima, najboljim sportistima ili u bilo čemu najbolji, u nas se usadi tegobni osećaj manje vrednosti, nedoraslosti onome što se od nas očekuje. Počnemo da verujemo da nismo dovoljno dobri. (Dalje)

Verujem da je svako ko je kliknuo da pročita ovaj blog upoznat sa terminom meditacije. Do pre neki dan bih se za neke ljude, za koje znam da su krenuli stazom duhovnog buđenja, zaklela da su vrlo bliski i sa tehnikama meditacije i avaj, grdno bih pogrešila.

Ne možete koračati duhovnom stazom bez meditacije. To je besmisleno. Tada samo gomilate teoriju, a ne znate o čemu pričate jer nikada niste ušli duboko u sebe. Džaba posećujete seminare sa tematikom duhovnog buđenja, džaba se obraćate raznoraznim „životnim trenerima“, džaba bacate pare. Sve što treba da znate nalazi se unutar vas. I kao što mi možemo nekoga da saslušamo, ali dok sami ne iskusimo to o čemu su nam pričali, mi to ne možemo da spoznamo niti zaista usvojimo, tako je i sa duhovnim buđenjem.  (Dalje)